Dogovor je bio… Pa, oko 7.30h… Kafica i krećemo. Tako je bilo. Sa ovom ekipom nema šale! Motorom kroz Srbiju!

Samo, eto, čisto da pitam, zašto UVEK muškarci imaju nešto da provere, pogledaju, čačnu pre puta? Dobro, u putu sam skapirala: zato što su vozači 😀

Dan je bio, onako… polu tmurno, polu sunčano, polu – sad će kiša! Pa, dobro, spremni na sve! E, da, kad sam već kod kiše, često se setim, ne znam gde sam čula, šta Englezi kažu za vreme: Ne postoji loše vreme za vožnju, već  samo loše odelo! Nadam se da se slažeš 😀

Ekipa je moja drugarica Marija (koju inače zovem Marko), njen suprug Ivan, na njihovoj Hondi transalp,  zatim moj suprug Ljuba i ja, sa Gs-om 1200. Odredište, Tara, jezero Zaovine i smeštaj Zaovljanski konaci. Krenusmo!

Kao što mapa kaže, Jagodina, preko Varvarina, Kruševca pa u Stopanju. Kakav maler!!! Baš tog dana se održavala pečenijada!!! Ljudi moji, miris pečenja se osetio kilometrima ispred sela. Nismo mi hteli da svraćamo, nego neka gužva, pa ne znam ko predloži da se malo „osvežimo“ 🤔 Dobro je počelo!

Odatle Trstenik, zaobišli Kraljevo, Mrčajevci (neka hvala lepo, projurismo nekako), Čačak, Požega, Užice. Predeli sve lepši i zanimljiviji. Usput uživanje u prirodi, u druženju, uživanje sami sa sobom, asfalt odličan, temperatura taman, odmarali smo gde god nam se htelo. Ali, ali… Ispred nas, Drvengrad! Hmm.. Uh, baš fino! Nas dve oduševljene, fotkanje, zezanje, ma lepota!

Kaže Ivan „mislim da smo krenuli putem kroz planinu“. Čuj, putem?!! To je bio makadam, dva metra širine, ali šta sad, nastavljamo dalje.

Postoji jedna razlika u odnosu na pre pola sata. Marko i ja nismo baš toliko vesele sad. 🤔 Pada mrak. Idemo dalje. I dalje. I dalje. Pazi odron! Pazi medved! Pazi lisice! Odavno mi nije dobro. Stajemo, pogledamo se, pogled kaže, idemo dalje. Naravno, signala za telefon biće sutra! Ljudi moji, pa na karti da pogledate pa ne izgleda dobro, a tek live…

Napokon je, ne sećam se ko, spazio svetla! Eeeee, ima ljudi!!! Civilizacija postoji još uvek! Sad je malo lakše. Idemo ka svetlima, osmesi se vraćaju, nešto se kao i zezamo već… Sekulići!! Tako mi je drago što sad znam da postoji to selo! Čuje se muzika, svadba je u lokalnoj kafani. Sekunda je falila da upadnemo na zabavu pa kako bude 😜

Tu smo i pitali jednog meštanina da nas fotografiše za uspomenu, znajući još tada da će ta fotka pričati priče.

Tako je bilo.

Ok. Sekulići – Zaovine nekih 10km. Naravno, planinskim putem. Idemo!

Evo, vide se i svetla kuća oko jezera, dobro je, stižemo.

Još 800metara do odredišta.

Dragi moj, da li ćeš mi verovati, da na 800m od cilja Honda staje. Ništa. Ljuba i ja se već popeli gore, okrenemo se, nema svetla?!? Ivaneeeee, čujem Ljubu, a onda čujem i Ivana- hhhahahhahahahha, ehejjj nema čorbe, kraj. Gurka sledi.

Već sam odužila, ali stvarno sam htela da ti što vernije dočaram naše putešestvije. Ludilo!!

Sledeće fotografije će same govoriti o toj večeri i sutrašnjem danu. 😉

Naše putovanje od isplaniranih 280km i 5 sati se pretvorilo u 350km i 10sati vožnje.

Uživaj dragi prijatelju u tvojim vožnjama, pa makar one i ne ispale onako kako si očekivao!

Srećan put i do susreta!

One Comment

  1. Marija (Marko) Jakovljević-Reply
    October 18, 2019 at 8:39 pm

    Ovo putešestvije će nam doveka ostati u pamćenju! Prava avantura! Srbija je prepuna lepih predela i puteva za vožnju, samo treba imati pravo društvo kao što ste vi! We will ride again…☀️🌎🏍️⛽🛣️

Leave A Comment